Letnji kamp 2024.
Socijalne veštine se uče i razvijaju celog života. U zavisnosti od ostalih sposobnosti, emocionalne inteligencije, kognicije, pažnje ili komunikativnih sposobnosti. I deca ih uče prvo od roditelja, u okruženju u kome se nalaze, u kolektivima, od drugara. Malo je teže kada vas ometa nepravilan neurološki razvoj. Tada učenje socijalnih veština postane deo učenja. I iz našeg iskustva, najlakše se uči u grupi vršnjaka. Ali…
Uvek ima neko ali…generalizacija socijalnih veština je ono što se računa. A šta je to? To je kad znanje iz učionice prenesete na teren, to jest veštine isprobate u životnim pravim okolnostima. Zato mi već drugu godinu za redom organizujemo kampove. Na kampovima vodimo grupe mladih koji se poznaju, koji su istog uzrasta i koje mi poznajemo. Ovo je važno, jer naši kampovi izgledaju tako da su deca i mladi smešteni sami u sobama, a odrasli se nalaze na drugom spratu u svojim sobama. Time podstičemo to da se deca i mladi razvijaju niz socijalnih veština: sami brinu o sebi, o svom prostoru, razvijaju odnos prema svojim stvarima, uče da žive u zajednici i da komuniciraju sami i sami rešavaju probleme. Kuhinja, trpezarija i dnevna soba su na drugom spratu i uvek dostupne svakome. Tako da svako uči da zadovoljava svoje potrebe u svoje vreme, ali se u isto vreme da prati ritam grupe. Na kampu, kamperi učestvuju u spremanju svakog obroka, postavljanju stola, pranju sudova i sređivanju prostora. Isto tako, zajedno učestvuju u izležavanju, plesanju, doterivanju, nadmudrivanjima, svađama, zaljubljivanjima, deljenju, uzimanju, šalama.
Ovaj letnji kamp je prvi kamp koji smo održali sa temom pravog letnjeg raspusta. Imali smo bioskop na otvorenom gde je svako ležao kako je i sa kim hteo. Pravili smo koktele. Kupali smo se u bazenu i pre podne i posle podne. Slikali smo uz klasičnu muziku. Imali smo zvučnik i puštali smo muziku ceo dan. Uveče smo išli na spavanje kada više nismo mogli da izdržimo. Išli smo kod prijatelja koji su nam pravili logorsku vatru na kojoj smo pekli kolačiće i gde smo ležali na ćilimima i gledali zvezde. Bilo je zaljubljivanja. Bilo je i svađa. Učili smo da se čujemo i vežbali samoregulaciju i lični prostor. Sve u svemu, kamp prepun uživanja i učenja usput, za koje nam roditelji već javljaju da daje efekte.
Najvažniji ciljevi su da se neke socijalne veštine samo prepoznaju i uvedu u nečiji život, da se neke usvoje a da se neke razvijaju. Svako dete i mlada osoba uči svojim tempom i koristi kamp za sebe, razvijajući veštine koje su njoj potrebne. Posao radioničara je da usmeravaju i podržavaju razvoj, bez mešanja i uticaja. To znači da će pitanja “A ŠTA SADA TREBA DA RADIŠ” ili “ŠTA TI JE SADA POTREBNO?” biti pitanja koja se čuju svakog dana, više desetina puta. To odgovornost za akciju prebacuje na decu i mlade. Time se razvija poverenje u njihove veštine i sposobnosti, razvija se odnos zajedništva grupe i razvija se samopouzdanje.
Jedva čekamo sledeći kamp. Ali prvo da se slegnu utisci i efekti ovog.
